Trendovi u dizajnu u 2025. godini

Ključni detalji

• AI polako prerasta u ključni alat modernog dizajna;
• Kreatori se okreću ka autentičnim, zanatskim, ljudskim iskustvima kao glavnom elementu dizajna;
• Jarke boje i krupni elementi dominiraju;
• Mešanje medija je sve učestalija praksa;
• Nesavršenstvo kao element i kao cilj sam po sebi;
• Zvuk i pokret kao deo dizajna.

Sa novom godinom stižu i novi trendovi u dizajnu. Već krajem januara imamo dovoljno informacija da zaključimo šta će se primenjivati u vizuelnoj komunikaciji brendova u narednim mesecima. Od međunarodnih korporacija do malih startapova, poslovođe ciljaju da svoje proizvode i usluge oplemene novim rešenjima koja stoje u korak s novim, sve bržim vremenima.

Samim tim, instruktivno je uzeti presek trenutnih trendova u dizajnu i iskoristiti taj hitri momentum na pravi način. U narednim redovima, upoznaćemo vas sa trenutno najaktuelnijim pravcima u kojima se dizajn kreće. Bilo da ste poslovođa, dizajner, ili pak samo kreativna individua koja želi da proširi vidike, pripremite se za bogatstvo novih informacija.

Inače, pre nego što zajedno istražimo trenutno stanje stvari, jedan mali disklejmer. Naime, članak će se usredsrediti kako na grafički, tako i na dizajn u širem smislu te reči. 

Glavni trend: AI sve i svuda

Veštačka inteligencija (u daljem tekstu AI) je ostala najaktuelnija tema razgovora u gotovo svim granama privrede, delimično i zbog kotroverzi koje sa sobom nosi. Danas, čak i najveći brendovi (Cosmopolitan, Nike, Nvidia, Coca-Cola i sl.) koriste softver u vidu modela difuzije da generišu nove oglase i nova vizuelna rešenja za svoje marketinške kampanje.

Pitanje se svakako postavlja: koliko je etički i moralno ispravno koristiti AI u svrhe dizajna? Naravno, brendovi se služe difuznim modelima kako bi za delić sekunde dobili svrsishodne rezultate. Međutim, prema statističkim podacima od prethodne godine, više od četvrtina ilustratora je izgubilo posao upravo zbog okretanja kompanija ka AI generisanom sadržaju. Paralelno s tim, prečesto softver za difuziju koristi umetnički sadržaj već etabliranih ilustratora, fotografa i dizajnera, što otvara potpuno novi niz pitanja oko kršenja autorskih prava.

Naravno, to ne zaustavlja kako velike, tako i male brendove da nastavljaju sa korišćenjem AI tehnologije. Sem toga što je izuzetno brza, neretko daje rešenja koja ljudski um ne može da koncipira. Ovo je posebno slučaj u domenu apstrakcije; AI može da generiše vizuelne spektakle boja, oblika i pokreta koji deluju nadrealno, ali koji svakako privlače pažnju potencijalnih klijenata.

Glavni kontratrend: Ručno rađeno i personalizovano

U naporima da se AI generisanje ukine, ili barem svede na minimum, dizajneri pribegavaju upravo suprotnim tehnikama – zanatskoj, ručnoj i personalizovanoj obradi. Fokus u gotovo svim sferama modernog marketinga je prebacivanje sa digitalnog na analogno, sa računarskog na ručno.

Kako ćemo videti dalje u članku, ovo se odnosi i na sve segmente koji čine ljudsko iskustvo:

• Nepravilnosti;
• Greške u radu;
• Namerne greške u radu;
• Interakcija u otvorenom prostoru;
• Prirodne boje, teksture i elementi;
• Fokus na eko-održivost i zdravlje;
• Fokus na autentično pripovedanje.

Važno je istaći da se ovi trendovi primećuju u svim industrijama. Primera radi, kozmetika se sve više okreće od jarkih boja i estetskog „savršenstva“ ka negovanju lica i kože, te negovanju „prirodnog izgleda“ i autentičnosti. U proizvodnji nameštaja, opet prevladava puno drvo i teksture godova. Oglasi vezani za turizam se usredsređuju ne toliko na znamenite građevine nego na prirodne lepote turističke destinacije.

Mladi korisnici, pritom, sve više teže da poseduju proizvode ručne izrade, bilo da je u pitanju estetski ili utilitarni artikal. Male zanatske radnje su u fokusu, sa proizvodima koji nisu masproducirani i koji, kolokvijalno rečeno, „imaju dušu“. To se vidi i u sadržaju koji se plasira na društvenim mrežama – hobisti i zanatlije koji ručno izrađuju posuđe, igračke, ukrasne predmete, rasvetu i brojne druge artikle.

Aktuelni trendovi u dizajnu: najpopularnije opcije za 2025. godinu

Uzev gorepomenuto u obzir, kako izgleda moderni dizajn u užem smislu, odnosno kad se sagledaju individualni trendovi? Narednih devet opcija vam daju presek aktuelnosti u dizajnu za januar.

Maksimalizam opet u modi

Dinamični maksimalizam je savršen za ovo doba vizuelne buke, gde je protok informacija neprestan i brz. Radovi poput indonežanskog dizajnera Joana Putre pokazuju koliko se ovaj pravac praktikuje i koje su njegove jače strane. Ukratko, dinamični maksimalizam je aktuelan zato što:

• Oberučke prihvata vratolomni tempo 2020-ih;
• Koristi smele, jake kontraste i obilje informacija na pravi način;
• Ostavlja čitaocu prostora da istražuje, da se zadrži na dizajnerskom rešenju;
• Privlači pažnju na prvi pogled i ne ostavlja ravnodušnim.

Minimalizam i dalje relevantan

Zadnjih deceniju i više, dizajneri su uglavnom birali minimalistička rešenja za brend kampanje i sadržaj na društvenim mrežama. U kontrastu bučnom maksimalizmu, minimalizam svodi pripovedanje brenda na osnovne elemente. Međutim, dolazi i ovde do promene, gde se praktikuje takozvani „glasni minimalizam“. On uključuje:

• Ogromne, široke fontove;
• Situiranje elemenata širom slike (umesto pozicioniranje istih u totalu u jednom delu pozadine);
• Kratke slogane;
• Pripovedanje dinamikom slike.

Brendovi kao PayPal i Puma su se poslužili glasnim minimalizmom, i po rezultatima se vidi da ovaj trend neće da nas napusti u skorije vreme.

Kreativno pripovedanje

Brend treba da ispriča priču. Ako ovo koristimo kao vodeći princip, možemo da upravljamo ideje za dizajn u tom pravcu i da preko samog pakovanja, izgleda proizvoda ili odabira boja klijentu prezentujemo nešto novo. U ovome dizajnerski maestri poput švedske firme Bedow prednjače.

Primera radi, njihovo dizajnersko rešenje za probiotičko piće Swee Kombucha putem boja i oblika pokazuje tačan procenat sastojaka u napitku. Sa druge strane, premium kutije proizvođača GBGT Box i kroz svoj dizajn govore o održivosti i eko-svesti.
A kad smo već na toj temi…

Održivost

Već četvrt veka, zelene i ekološki usmerene teme dominiraju tržištem, te ne čudi što se i dizajn okreće ka sve češćoj promociji ovog koncepta. Ovde govorimo o dva različita aspekta eko-održivosti:

• Eko-održivost u praksi (rad sa elementima koji se recikliraju ili kompostiranju, primena eko-svesnih praksi) ;
• Eko-održivost u vizuelnim elementima (prirodne i blage zemljane boje, motivi šuma, reka i planina, motivi životinja u divljini).

Svaštarenje i igra formom

Donekle pod-trend dinamičkog maksimalizma, svaštarenje (scrapbooking) je praksa koja je dobila na prominentnosti iz više razloga:

• Autentičnost izraza;
• Mešanje različitih tehnika i pristupa;
• Rekontekstualizacija postojećeg materijala;
• Readymade priroda i potencijal za mešanje retro elemenata sa savremenim;
• Bliskost modernoj internet kulturi i globalizovanom pogledu na svet.

Svaštarenje najčešće uključuje kolaž kao urbanu tehniku sa notom dečije nestašnosti, ali retko kada ovaj element dela izolovano od ostalih stilova. Savremeni brendovi mešaju kolaž sa žvrljanjem, grafitima, fotografijom i 3D dizajnom zarad dostizanja multidisciplinarnog cilja.

Jaki kontrasti

Kako je ključ privući pažnju potencijalnog konzumenta, brendovi moraju da se vizuelno ističu. Tome umnogome doprinose oštri kontrasti različitih boja, nijansi i dezena. Primera radi, zift-crna boja banera sa jarkoružičastim ili neonsko zelenim marginama predstavlja grafičko rešenje koje će uvek preusmeriti par pogleda.

Kontrast se može ogledati i u oblicima, poput kombinacije zaobljenih i oštrih geometrijskih oblika. Isto se može postići sa teksturama koje nemaju nijednu dodirnu tačku. Sama tematika dizajnerskog rešenja takođe može predstavljati jak kontrast, poput recimo surfera usred Arktika ili dečije lopte na praznom parkingu za kamione.

Novine u fontovima: Serif vs. Sans Serif

Dizajnerska rešenja za brendove kao što je Ostermoor govore da brendovi polako prigrljuju serifne fontove, odnosno fontove sa crticama na krajevima slova. Istovremeno, dominacija beserifnih fontova polako jenjava. Ovde ulogu imaju odbojnost prema pojednostavljenom i svedenom „računarskom“ pristupu dizajnu i prihvatanje tradicionalnog i kompleksnijeg.

Naravno, beserifni fontovi se i dalje aktivno koriste u kampanjama različitih brendova (pomenuta PayPal kampanja je savršeni primer toga). Ali treba svakako uzeti u obzir da će serif stajati rame uz rame sa beserifom već na leto 2025. godine.

Greške kao saveznici

Vraćamo se na autentičnost. Moderni grafički dizajn poslednjih par decenija uglavnom cilja ka uniformnosti i streamlined pristupu, gde je sve „pod konac“. Ali klijenti taj pristup mogu da shvate veštačkim, automatizovanim i serijski proizvedenim, u nedostatku boljeg izraza.

Nasuprot tome stoji rad ljudskom rukom, a ljudska ruka greši. Samim tim, dizajneri se rešavaju na elemente u kojima se nepravilnosti prihvataju, poput greške u kucanju, kolorisanog segmenta gde boja izlazi van okvira oblika, pa čak i čitavo pomeranje rešenja tako da su neki elementi odsečeni ivicom slike. Pritom, neretko se te „greške“ i namerno unose kao element upravo da pokažu posvećenost brenda autentičnom ljudskom izražavanju. Ovo je posebno prisutno u kreiranju fontova gde je svaka individualna morfema za nijansu drugačija od ostalih. Disunija daje dinamiku i time privlači pažnju posmatrača, čak i ako su te greške jedva primetne.

Zvuk i pokret kao deo dizajna

Preko 90% brendova globalno imaju prisustvo na društvenim medijima. Ovo igra veliku ulogu u prezentovanju slike brenda potencijalnim klijentima. Naime, poslednjih decenija je sve veće prisustvo audio-vizuelnog materijala u vidu kratkih i dugih snimaka, kao i pokretnih slika u obliku animacije.

Ovo su dimenzije koje dizajneri istražuju i inkorporiraju u svoj rad. To mogu biti različita rešenja:

• Muzička ili zvučna podloga kod objava na društvenim medijima;
• Korišćenje živog dijaloga;
• Interaktivnost (primera radi, zvuk se aktivira tek nakon klika na određeni element dizajna);
• Interaktivnost u užem smislu (softver koji se aktivira na ljudski glas).

Isto važi i za pokret. Statična vizuelna rešenja su jednostavnija, ali manje popularna od animiranih ili igranih. Moderni dizajner može da kreira objavu na društvenim medijima koja je u potpunosti (ili samo u par elemenata) animirana. Odabir pokreta može komunicirati svrhu brenda kroz sasvim novu dimenziju i dizajneru se nudi cela paleta mogućnosti za dalji rad. 

Trendovi u dizajnu u 2025. godini: Par reči za kraj

Kako odmiče nova godina, dizajneri imaju širok dijapazon novih alata da za brendove kreiraju novi, autentični i svrsishodan materijal. Treba istaći da nijedan od navedenih trendova ne prednjači u odnosu na druge. Sinergija dva ili više trena može doneti do nekih zanimljivih kombinacija koje će brend izdvojiti na tržištu i time pokrenuti neke nove trendove u predstojećim mesecima.